SPACE BALLOON

Ja u paklu ne mogu
da se smejem,u mraku
ne mogu da vidim.
Moje kandže su
istrošene,od bola,a peraja
 su se pretvorila u 
trn.
Nešto loše,nas je
zarobilo,držalo nas 
svih tih godina,drži 
nas i dalje,pokušava
da nas kupi,
stavljajući,lažne osmehe
na lice.
Cilj je,da nas poseduje,
za uvek!
Vreme je za plakanje
i tugu,
za molitve,za slogu,
nadanje,da svetlost,može
ponovo da se
rodi.
Ne mogu da se smejem
u paklu,da potiskujem
stvarni bol.
Želim da pomognem
istini,i suncu,
šaljući suze,kroz
taj zov.
Mnogi su izgubljeni u
ovoj noći,neki su
na kolenima,neki
više nisu,tu.
Smeju se,naprasno,
ne žele,nikakav
„smor“,blizu su
kraja,na granici
pucanja,granici
svetova.
Ispred je oštra ivica,
tresu se njihove
 noge.
Znam da su nežni i
dobri,zato ih lomi
ovo zlo!
Pomoć nam stiže
kroz,leptire i cveće,
ove pesme,životinje
i sunce.
Dok zlo besni,ja
i dalje dišem,igram
se u strofi,pokušavam
da te nađem.