Сељачине су убиле малу, невину жирафицу... Зашто?
Рођена у дивљини... Ту је живела. Сваког дана се трудила да преживи... И успевала је у томе. Расла је,и њене шансе за опстанак су бивале све веће. Јер је била све већа и све снажнија... Почела је и да ужива у свом животу. Тако је леп тај суви хоризонт... Сунце. Звезде...
И онда су се појавили сељаци, или како то на енглеском језику звучи боље гикс. Права реч за њих. Дошли су по свој трофеј!
Чуо се пуцањ! Она је осетила да ју је снашло неко зло. Почела да бежи са метком у плећи. Само да се склоним, да преживим... И онда други пуцањ... Право у њено невино,добро,мало срце... Млазеви крви су потекли из њега, и живот са њима. Сада је знала да је то њен крај. Тетурала се, и на крају пала... Сада је мртва.Прилази јој ловац... Још један пуцањ у главу. Хумани ловац би да јој скрати муке...
ПА ЗАР ЈЕ ТО МОГУЋЕ!!! ОДВРАТНИ ГИК ЈЕ УБИО НЕКОГ КО ЈЕ ЗЛАТО ЗА ЊЕГА!
И тако даље, сваког дана и сваког трена. Дешава се лоша ствар, а доброта и самилост ћуте...
И док сам правио музику за овај тужни снимак, као да сам осетио њену смрт. У једном тренутку, одрђени тон ме је задрмао, и уплашено сам се окренуо... Као да је неко био иза у мрачној соби... Била је то дубока ноћ, и тужни звуци...