SPACE BALLOON

                                                                                                05.03.2007.                                         

           A, Dj_____e(muško ime lika, koji bi hteo da ostane neeksponiran), al si me navatao ove večeri... Došao si ovde da pajaš kod Rokija sve kolače, evo već dva si popajao... i 4ti i 5ti već nestaju... Život u ovoj rupi, koja se zove Srbija, je postao sve bledji. Ako se zatvoriš u kuću i ne izlaziš tri, četiri dana, zaprepastiš se kada to konačno uradiš, jer je sve postalo bledje, skoro crno belo, nema boja, jedino na tv-u. Pariš oči na raznim programima, kao u matrix-u, čuvenom programu. Znači sad da zumiramo: mali si, beznačajan deo cele priče, ovog jadnog sveta odradjuješ, ili ne odradjuješ svoj posao ili svoj život, ne postojiš, ali gledaš tv ili monitor, i lažno živiš u svemu tome.

                                                                                            Sunčevi zraci su osvajali

                                                                                            delimične obrise planete,

                                                                                            pretvarajući ih u zlatne oblasti,

                                                                                            izolovane od ostalog hladnog sveta.

                                                                                            Dok su ljudi

                                                                                            bili skriveni u svojim kućama,

                                                                                            kao i vrapci skupljeni

                                                                                            u krošnjama prizemnih žbunova,

                                                                                            gde su čavrljali,

                                                                                            haotični vetar modernog doba

                                                                                            je brijao brda,

                                                                                            spuštajući se ,

                                                                                            u ravnice.

                                                                                            Donosio je nova pravila, u

                                                                                            kojima ,

                                                                                            ne možeš da se snadješ.

                                                                                            Uši su mi bile zapušene

                                                                                            hladnoćom.

                                                                                            Ali ipak, sunce je bilo tu,

                                                                                            svojim zracima grejući

                                                                                            ptice ,

                                                                                            koje su krstarile horizontom.

                                                                                            Slobodne ptice,

                                                                                            kojima je ostao još koji dan.

                                                                                            Čovek je umirao

                                                                                            i vukao u smrt

                                                                                            sve sa sobom.

                                                                                            Mnoge je tamo

                                                                                            poslao pre sebe...

           Sve se ovo dešavalo pre 40h na nadvožnjaku nedaleko od naše lokacije, lokalnog balona. Lokalni balon ili ti naše selo koje je bilo zakovano za ovo vreme. U oblaku dima koji je dolazio sa deponije živeli su ljudi i kao da nisu osećali ništa, pa ni sve te otrove i djubre koje je donosio istočni vetar i davio ulice "grada". Ustao sam ujutru, probudjen tim smradom. Zatvorio prozor, i nastavio da snivam neki lepši san. Eto šta se tu sve dešava u našoj banalnosti, u našim životima, i kao da niko ne primeti, ne želi ISTINU. E pa shabani možda ovo nije kraj, ali je početak. SPACE BALLOON je kao što mu ime kaže samo jedna dimenzija balona koji je kompleksan i dinamičan. Za one manje informisane, ili one koji ne koriste svoju glavu, kojih je na žalost ovde dosta (nisu oni krivi i nisu zauvek izgubljeni), kompleksno znači da tu ima mnogo čega, a dinanično da se uvek kreće. Ovaj blog je izvidnica sajta koji će da se pojavi i nadamo se da promeni nešto. Kada sam razmišljao kako bih ga opisao, shvatio sam da je najbolja reč za to, da će to biti humanitaran sajt. Humanitaran, ali ne samo za ljude, nego za sve ugrožene istine, koje je nagrizla epidemija laži. Istina je najbitniija, zar ne? Svi bi odgovorili DA, ali su i oni deo tih laži. Globalne, ili onih, svojih, manjih ličnih laži. Lakše je živeti u laži, tipa: "al sam ja OK, sve je OK, ja sam glavna, kako sam lepa...." Istina je nekad sasvim drugačija od toga i zato je ona za njih kobna. Gore navedeni tekstić na nadvoznjaku je poslednja "pesma", kojih ce pored drugih tekstualnih oblika biti jos ovde i na sajtu. Evo još jedna:

        Iz pokušaja da

        ne talasaju, da

        stvore još jednog

        običnog čoveka,

        odbegla je jedna

        kap,

       koja je poželela da

       bude olujna kiša.

       U njoj se stvorila

       odlučnost,

       koja je rasla svakim

       novim pokušajem

       razmišljanja i želje.

       Ta kapljica je

       izrasla u jednog čoveka,

       čoveka koji je morao

       da učini mnogo.

       Mnogo, jer ostali

       nisu učinili ništa.

       I dok su oni mislili                                                                                                                    

      da čudo ne postoji,

      novi talas istine i

      moći, je krenuo

      da umije, od

      smeća, prljavi

      svet.

      Nisu hteli da talasaju,

      jer su bili slabi,

      mislili su da čudo

      nikad neće doći,  

      vezali su mu udove, i

      stavili laž na oči.

       Toga ima mnogo a treba da bude i više. Ovo ne treba da bude sebično mesto, za svakog ima mesta, a koliki će da bude balloon to zavisi od vas. Kada sam rekao humanitarno mislio sam na ideju kako svako može da pomogne, ali stvarno, jer ovaj svet je preplavljen prevarantima i jadnicima koji su toliko mali da je za njih  jedna novčanica toliko velika da su spremni na sve da je poseduju. Mnogi su bili žrtve prevare i laži, ali ovo mesto je izolovano od takvog sveta. Takvog sveta, kao neki balon. Jedna ideja u vezi toga je da ako neko zatraži od mene jedan dolar, to nije neka para, dobiće ga, ali kad bih bio siguran da ide na pravo mesto. Isti taj dolar ako ode u nečiji lični džep će biti izgubljen, a ja prevaren. Niko ne voli da bude prevaren bez obzira na ulog. Isto tako, bar tako mislim, svako bi želeo da pomogne drugima (ne samo ljudima),  da bude deo nečeg dobrog i čistog. Na primer: ako neko skuplja odredjenu lovu za neku operaciju koja košta npr. 1000000U$ teško je očekivati da će mu neko dati tolike pare, ali ako se milion ljudi organizuje i sakupi, operacija će uspeti, spasiće se jedan život. Ovde će čika Ja možda pokušati da uradi nešto slično, tako što će svako dati mizeran deo, koji neće ni osetiti, ali će nas biti milion. Kada prva bitka bude dobijena svi će videti, osećati, i znati da je to prava stvar da pred ovim balonom stoje nove putanje i nadamo se pozitivni vetrovi koji će da ga nose sve više i dalje. Što se tiče reci balon razmislite o tome, fizičari, filozofi, umetnici, životinje i deca. Balon je jedan ograničeni prostor odredjene veličine koji se nalazi u većem prostoru, koji takodje može biti balon, i tako dalje. Možda je nas svemir jedan balon koji se možda nalazi u većem balonu (prvi kucač se zamorio, dalje preuzima drugi (još nisu svesni žrtve, ali su srećni)). Dosadašnja fizika ima drugačije poglede na prostor, ali crne rupe su nova misterija. Meni su drage, iako ih se svi boje. Po meni smo svi ravnopravni na čitavoj sceni postojanja, kako čovek, tako i mrav, pa na kraju i crne rupe. Na nekom drugom mestu, drugom prilikom, ćemo više o tome. Cela priča je haotična, za neke neshvatljiva, ali mislim da postoji tu neka povezujuća nit. Za prvi put dosta, i završićemo sa jednom misli sa majice iz aktuelne kolekcije  SPACE BALLOON: USE YOUR MENTALITY WAKE UP TO REALITY!