LJUDI PREVIŠE JEDU... BOLESNI SU, I NESREĆNI... Čitajmo Arnolda Ehreta...
Ипак ћу морати да напишем коју реч, као лични утисак о овој књизи, овом човеку, овој причи тј. начину поимања живота, који, мислим води ка срећи... Али не оној инстант срећи коју размажени људски род замишља када је споменемо, него стварној, великој срећи која лежи у скромности. До те скромности се може доћи на разне начине, а један од њих је и кроз исхрану, храну... А како тамо стићи, нам говори, како га неки називају, велики учитељ Арнолд Ехрет. Читаћете сами, тако да нећу препричавати садржај тог учења, или можда и хоћу некад, на неком другом месту, али сад не. Инспирација ме више води на баналну причу из живота, и чудни преокрет. И онда када помислим на сву интелигенцију, не „интелигенцију“, која трага за решењем глобалног људског проблема, који је та наша неусаглашеност са околином, не хармонија са истом. Наравно сви проблеми су произишли из тога. Многи имају нека привремена или неконкретна решења, али право велико решења је још увек негде далеко. Опет, мислим, као што сам негде и написао, а инспирисан Теслиним размишљањима и тезама, као и другим научницима, не „научницима“, да је решење ту негде испред нашег носа, и само треба да будемо, не знам ни сам коју реч да употребим, али рецимо паметни, чисти, па да га видимо. Да га видимо... Осетимо. Тако је обично и бивало кроз историју. Највећа открића су била толико банална, да су вређала... Научници исмевани, прогањани... И тако у свој тој, или овој ситуацији која подсећа на свињац, и то онај свињац који је направио човек да држи заточене животиње у својим говнима, у којима се рађају и умиру, у којима једу. И онда тај исти човек гледа те несрећне животиње како су наводно прљаве и нижа створења у односу на њега... Али те животиње су чистије, боље, лепше. Само их је он учинио јаднима. У природи никада не би допустиле себи такав живот... Али, да се вратимо на ситуацију која подсећа на свињац. Хаос. У тој ситуацији никако да испливају праве, паметне вредности, које ће учинити неко добро. Такве вредности, као и размишљања, сазнања, открића, бивају прогоњена и одбачена. На овом месту нећу улазити у анализу тога, зашто, ко је крив.... Углавном знам да Арнолд Ехрет није нити први, нити једини који је доживео неправедну судбину. Са друге стране постоје људи који су уз њега. Не из неких ниских побуда, него зато што су у његовом раду видели, осетили, неку истину... Некима је можда то баш било потребно! Ево га један пред вама...
После 15 година студирања, или боље рећи проучавања, живог света, тј. биологије, нашао сам се у чудној ситуацији. Осећају који је најближи изразу „буђење“. Буђење из нечега, у нешто. Наравно, сав теј терет на слабим леђима. Сав тај притисак околине, ближе и даље, глобалне, који ломи све редом, и прети даље. Ућуткује агресивно, и без компромиса. Жели да те врати међу већину која ћути. Смеје се као срећна, и ћути... У ствари су несрећни, и можда немају снаге. Али очигледно имају страха... И тако, сад већ давних дана, почињу прва запажања да нешто, у ствари ништа, није како треба. Почињем да увиђам неке квалитете и предности, који се појављују након промена које уводим. Промена за које је потребна храброст и истрајност. Моћне ветрењаче се окрећу и раде против тебе... И, на срећу, увек сам чекао, нисам одустајао. Ако бих се превише исцрпео, мало бих се примирио. И даље чекао. Одлучио сам да истрајем заувек. По сваку цену. Морао сам да себи докажем, а онда и покажем. И даље чиним исту ствар, на разним пољима. Ветрењаче и даље покушавају да ме измрве на свом моћном точку, али идем даље... Тако је било и са храном, исхраном. Не сећам се тачно кад, али сам увидео да један дан гладовања, како сам то звао, или природног поста како Арнолд зове исту ствар, ми доноси некакву енергију и снагу, у сваком смислу. Било је тешко одупрети се жељама великог гурмана, и свој тој храни која ми се нудила, нарочито у овим тешким временима када је опште присутно сиромаштво. Храну коју сам обожавао. Месо, масти свих врста, све слатке ствари. И то у огромним количинама. Био сам пример нездраве исхране за сваког. Вегетаријанца, све могуће популарне дијете, правци. Ови, они... Али без обзира на такву нихилистичку исхрану, увидео сам колико су ти моји гладни дани делотворни. Они као да су неутралисали сву ту штету. И онда, пошто ми је исхрана имала изглед изломљене амплитуде, појављивао сам се у различитим издањима. Околина је то увек примећивала, и као по правилу није уважавала оно што сам им говорио, него су имали своје конструкције, као што их и данас имају. Добијао сам увек непријатне коментаре, што је као неки стандард, типа „... Ју, ал си се угојио. Као свиња си. Погледај колики ти је стомак...“, па оне у другој крајности, када сам имао низлазни период и када сам мршавио, као „Јебо те. Ал си мршав! Јел имаш ти шта да једеш? Јеси болестан?“. Прво сам се нервирао због њих. Њих који су били „велики стручњаци“. Сви су имали своје дијете, са циљем да изгледају лепше. Никад нису схватили да не можеш да живиш дебилан живот, и да свој изглед, који је резултат тога живота, конпензујеш на неки лак начин. Неки су као фаворизовали спорт, други нису могли а да не једу 5 пута на дан, па су то оправдавали одређеним намирницама у одређеном оброку, други су и даље омаловажавали све и преждеравали се свакодневно... У главном коме год да се спомене глад, одмах исмевање. Моја запажања у вези утицаја на дух и вољу, карактер, тог истог поста, нису их занимали. Гурали су пуна колица намирница, трудећи се да купе што скупљи производ, као самим тим и квалитетнији, и уживали у некој надмоћи као здраве исхране, у односу на друге који су јели јефтинију храну, самим тим и неквалитетнију... Углавном су стално јели. Имали изразе типа: нисам ништа доручковао-ла па ми је лоше, ал сам се разбио од клопе, итд. Ја сам причао причу, која је за њих била јадна и глупа. И онда игром случаја, случајно у једном турнусу разних књига, које сам преко једног пријатеља скидао са нета, нашле су се и две књиге Арнолда Ехрета. Постом до здравља, и Храна без слузи. Већ на првим страницама сам био охрабрен, и схватио да причамо исту причу. Наравно Арнолд је озбиљно приступио изучавању тог феномена. Али како год, подршка је стајала у тим књигама. И даље, размишљам о целој тој причи, и не прихватам је механички. Заједничко нам је да смо увидели колико човек може да добије уз мало одрицања, на свим пољима. Онда, он износи теорију хране која садржи, и, или, ствара слуз, која гуши организам. Једини начин да се организам ослободи те загушујуће слузи је гладовање, или природни пост. Никакво јело, само пиће неке здраве течности. Али не неко малоумно гладовање, које би сви „пожелели“. Многи би гладовали ако треба и месец дана, и да постигну свој циљ, и онда по старом. Али то је глупо. Већ познат мој став о људској размажености, је наравно и овде држећи. Све би, а да се не потруде. Од тога нема ништа! Ово је пут без повратка, јер је пут на боље. Али да се вратимо причи. Помоћу глади се организам очисти, пошто, као и сви природни системи, поседује способнос обнављања и рећи ћу аутопурификације. Тај израз се користи код појаве када се рецимо река, која је загађена, врати у чисто стање ако то загађење престане. Аутопурификација. Једна лекција из једног испита... И, када се тело коначно очисти, избаци ту слуз, долази друга фаза, а то је исхрана храном која нема слузи. Ехрет наводи у својој књизи које су то намирнице. На првом месту свеже воће, и никако месо,нити житарице. И ту се опет налазимо на заједничкој фреквенцији, пошто сам задњих година почео да фаворизујем домаће сокове, а избацио, не потпуно, акохол. Алкохол? И то не због његовог хемиског састава него због ефекта, тј. опијања и понижења пред самим собом када се отрезниш. Значи воће да, месо не... Али велики месојед не може преко ноћи да се одрекне великог задовољства. Тако и јесте. Мада, сам имао резон, а још увек га разматрам, како то штетно дејство те лоше хране може да се неутралише са мојим гладним данима. Тако и јесте, потврђује Ехрет, али не на дуже стазе. Воће... Воће? Нисам му, морам признати придавао толики значај... У својим размишљањима у домену еволуције, ишао сам до давних дана, када се, ако прихватимо теорију еволуције,једна грана одвајала и даље еволуирала у данашњег човека. Данашњег човека који једе све. И тада сам размишљао о томе, да је уствари воће то што је његова природна храна... Али опет, све те пирамиде здраве исхране коју подржавају данашње научне институције. Лекари,доктори,биолози, и др. Зато је ова књига и значајна. Подршка...
Трећи моменат је скромност. Није потребно јести много. Напротив. Јако мало. Толико мало да нећу ни написати колико. То пре ове књиге нисам знао. Слутио да, али нисам примењивао. Постојао је страх. Скромност, која је за мене највеће достигнуће ове теорије. Чак значајније и од здравља. Скромност која уздиже човека, и од њега ствара право људско биће. Онакво какво треба да буде. У складу, у хармонији. Али шта се ту дешава?Како ићи у провод на гутање дима, и дерање грла, а о сцени комуникације и вредности које владају у граду да не причам? Како ићи на разне закуске, роштиље и остала ждрања? Како се напијати и дрогирати? Никако! Ниси у кафићу него у некој природи. Не опијаш се ни са чим, него уживаш у заласку сунца. На храну не трошиш паре, док други на исту потроше све. Кухиња ти није потребна јер ништа не куваш. Не идеш код лекара, јер си здрав, а и у правом смислу и образованији од тих лекара. Лекара који и даље причају оно што су научили у школи. Погрешно. И тако даље, и даље... Углавном постајеш у сваком смислу бољи.....
И да скратимо причу. Прочитајте ову књигу, и бар на тренутак заборавите на своја его срања. Допустите да нешто допре до вас, јер ви нисте на врху, где сте се самовољно поставили. Рећи ћу само да је ова књига изазвала одређене позитивне реакције у мојој околини, и на опште задовољство, покренула неке људе. Сви смо ми још на почетку. Али да би негде стигао, мораш да кренеш.
Ово није нека наивна литература у мору разних теорија здраве исхране. Ово је решење глобалног проблема. Промена појединца, који чини народ и државу, а сви они човечавство. Сада је јасно да овај хваљени и подржавани цивилизацијски тренд не ваља, пошто нас је довео тако брзо до краја. И свако има право да омаловажи све, јер је у праву. Ова машина се захуктала и неће тако лако да стане, али ће се то десити. Пре или касније, са тобом или без тебе. Невероватно је, како је решење ту пред нама, а не узимамо га. Шта може да уради прескакање доручка, или један дан не јела. Много. У ствари све. Тад све пада доле. Прича о медицини, лицемерне приче о правима, профит и цела економија. Тада ти ништа не треба, јер ти је потребно мало. Ово је дубока прича која води до истине, и природног човека.
Postom do zdravlja
Nakon prelaska na Waerland1 prehranu, za vrijeme jednog mog posjeta Americi
(moja sestra je bila tamo udana), nećakinja mi je dala kao lako štivo prije spavanja jednu
knjižicu bračnog para Fathmann sa 192 recepta sa sirovom hranom. Bračni par Fathmann se
sam izliječio od svojih bolesti i poziva se na svog velikog učitelja Arnolda Ehreta.
Sljedećeg dana sam si nabavio Ehretovo glavno djelo "Ljekovita prehrana bez sluzi".
Objašnjenja u toj knjizi su me tako oduševila da sam nakon povratka manje više
prešao na takav način života. To se dogodilo 1979. godine. U međuvremenu sam se
slučajno upoznao i s društvom "Natural Hygiene"2 koje su već 1822. godine osnovali
američki liječnici.
Svi imaju isti princip kao Arnold Ehret:
"Moraš se vratiti izvornoj ljudskoj prehrani, a to znači vratiti se voću, povrću i sirovoj
biljnoj prehrani".
Isto kao i Natural Hygiene, Ehret naglašava važnost prehrane voćem. Često slušam kako ljudi
ne mogu podnijeti voće zbog kiseline. Onaj tko ne podnosi voće već ima oboljeli probavni
sustav. Voće, čak i ono najkiselije ne stvara kiselinu, nego je ono poput sirovog povrća u
svojoj biti bazično. Sve ostale namirnice stvaraju kiselinu. Kisela hrana je glavni uzrok svih
oboljenja. Morate postiti otprilike tjedan dana, a tek onda prijeći na prehranu voćem,
povrćem, orasima i sirovom biljnom hranom. Tada nećete imati problema s organskim
voćnim kiselinama. Samo se sjetite da svako kuhanje dovodi čak i voće i povrće u stanje
proizvodnje kiseline, odnosno stanje koje prouzrokuje bolesti. Dalje pod utjecajem topline se
svi organski minerali koji su nam neophodni vraćaju u anorgansko stanje.
Anorganske minerale naše tijelo ne može iskoristiti, tako da oni dodatno pridonose
ovapnjenju našeg tijela. Samo biljka može procesom fotosinteze pretvoriti anorganske tvari u
organske. Kuhanje uništava većinu vitamina, a bjelančevine se zgrušavaju.
Ova knjiga Vam može pokazati put k ozdravljenju, ali Vam moram dati savjet: Stupite
u kontakt s nutricionistima liječnicima koji će Vas medicinski nadzirati. Liječenje na vlastitu
ruku uvijek sa sobom povlači rizik. Zato uvijek igrajte na sigurno!
Naročito bolesnici, primjerice dijabetičari, čiji život ovisi o redovitom uzimanju lijekova,
ne smiju ih izbaciti ili smanjiti bez konzultacije s liječnikom.
Visoki udio šećera u slatkom voću može nakon prethodnog povišenja šećera uzrokovati
pad šećera (hipoglikemiju). Moguće su ozbiljne posljedice!
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4
Arnold Ehret govori o sebi
S 18 godina sam obolio od teškog bronhijalnog
katara (upala sluznice), što je bilo
tim više zabrinjavajuće kada je moj otac
umro od tuberkoloze pluća. Moj brat je kasnije
u 32. godini života podlegao toj istoj
bolesti. Nakon ulaska u vojsku, otpustili su
me poslije 10 mjeseci zbog srčanih smetnji i
rastrojenosti živaca (neurastenije). U 30.
godini zdravlje mije bilo potpuno narušeno
pojavom kronične upale bubrega. U
međuvremenu mi je majka umrla od vodene
bolesti. U 9 godina sam obišao 24
liječnika, specijalista, profesora, naturopa ta, posjetio toplice, lječilišta i Kneippova
lječilišta.3
Poboljšanja je bilo, ali samo na kratko.
Upravo zato sam otišao u Berlin studirati
vegetarijanstvo, slušao sam medicinske
kolokvije, fiziologiju (znanost o funkcijama
organizma) i slične predmete - i sudjelovao
sam na tečaju za naturopate. Eksperimentirao
sam s gotovo svim i svačim, čak i s ozloglašenim
metodama liječenja i već sam
bio potrošio hrpu novca na svoje zdravlje.
Opet sam doživio slom. Bio sam na rubu
očaja ijednom nogom u grobu. Bio sam sam
i odlučio sam isprobati hranu za bolesnike
na smrtnoj postelji, koja se rugala svim
uvriježenim mišljenjima. Prvo sam munjevito
napredovao, zatim su nastupile slabosti
koje su mi oduzele vjeru i pouzdanje.
Sve sam doživljavao kao veliku prepreku
koju do sada gotovo nitko nije nadišao, a
pogotovo ne teški bolesnici. Opet sam pao.
Ta se "drama" odigravala više puta dok se-
nisam odlučio za kuru na Kapriju koja je jedina
valjala.
Tek nakon što sam riskirao život, spoznao
sam istinu i postao siguran te nadišao
sve sumnje. Sve se okrenulo na dobro. Od
bolesnika sam postao novorođeni mladić.
Moje tjelesne snage i duhovne sposobnosti
su nadmašile one najbolje iz mladosti. Pješačio
sam i vozio ture biciklom koje kao 20-
godišnjak nisam mogao izdržati. Jednom
sam izdržao 56 sati bez spavanja. Na Kapriju
sam se izlagao najjačem suncu u kolovozu
bez šešira i bez posljedica. Pred
otprilike 20 svjedoka sam trčao maraton 2
h i 15 min bez značajnijeg povišenja pulsa.
Podnosio sam najveće temperaturne oscilacije
bez imalo nelagode. Namjerno sam se
kretao područjem gdje je vladala malarija,
iako me je tamošnji liječnik odvraćao od
toga, i ništa mi se nije dogodilo. Puis je
ostao ispod 50 unatoč izlaganju bakcilima,
malariji i tropskoj vrućini, a puis moga prijatelja
s kojim sam zajedno bio na kuri čak
ispod 40. Prilikom jedne nesreće sam bio ranjen,
ali gotovo da nisam osjetio nikakvu bol i
rana je začuđujuće brzo zarasla, bez upale.
Ozlijedio sam se na neki oštar predmet, ali
krv nije curila. Rana se odmah zatvorila
grušanjem krvi. Moja sijeda kosa je opet
postala tamna i bujna, a do prije 10 godina
me je mučila "suvremena bolest" - opadanje
kose. Moja kosa i moje tijelo su na zapanjujući
i do tada nepoznat način razvili novu
elastičnost. Osjećao sam se toliko nadmoćno
nad prehladama, bolestima, zarazama,
tropskim groznicama da sam se
izlagao najopasnijim situacijama i onima
kojima se nitko nije usudio izložiti bez
ikakve opasnosti i ozljeda. Prošao sam i
sito i rešeto i sada se preda mnom otvorila
neizmjerna perspektiva fiziološkog tumačenja
"tajni i čuda" svetih fakira. Pomogao
sam jednoj gospođi koja je oslijepila od
upale očiju povratiti vid u nekoliko dana.
Mladića koji je teško obolio od sunčanice, i
koji se nalazio na granici ludila, a kojem su
uvaženi liječnici umjesto odgovora nudili samo
slijeganje ramenima, oslobodio sam
patnji u 2 mjeseca. Jedan od moždane paralize
oboljeli invalid je mogao ustati i hodati,
zahvaljujući meni.
Da nisam morao otputovati, taj bi čovjek
svakako opet za stalno stao na svoje noge.
Paralelno s tim do tada nepoznatim tjelesnim
sposobnostima, prštao sam duhovnom
energijom, životnom hrabrošću,
inteligencijom i idealizmom. Po prvi put
sam se uistinu radovao životu, i doživio
sam stvarne, čiste, prirodne životne užitke
dok su mi se nekadašnje čari moderne
prehrane gadile, i nije mi bilo teško odreći
ih se. Sve se okrenulo na dobro, i to je okrunilo
cijelu stvar. Napokon možemo shvatiti
da za mozak, mišljenje, karakter, etički i
moralni stav nekog čovjeka ne može biti
svejedno unosi li u svoje tijelo, a time i u
mozak "božansku hranu", odnosno voće ili
kolaju li njegovim probavnim i misaonim
sustavom životinjske, odumrle mišićne
mase zvane "kotleti" i "goveđi o Mi smo duševno i tjelesno tako bolesni
da više i ne znamo točnu definiciju bolesti.
U mome slučaju ta se definicija okrenula
na dobro. Bolest mi je postala najvećom
"srećom". To je istina, spoznaja koja se ne
pronalazi u knjigama! Ona se mora naučiti
i doživjeti.
Godinu dana poslije sam silom prilika
opet počeo jesti "normalnu hranu". Promatrao
sam kako mi polagano nestaju sve
stečene sposobnosti i blagostanje. Kosa mi
je po drugi put počela sijediti i opadati. Nekoliko
mjeseci poslije sam započeo "pravi
život" iznova i nakon pola godine sam opet
bio kao nov. Taj recidiv me je poput eksperimenta
utvrdio u mojem razumijevanju i
povjerenju u prirodu.
Putovao sam 14 mjeseci Švicarskom,
Južnom Francuskom, Carigradom, Rumunjskom,
Mađarskom, Bečom i Miinchenom,
vidio i proučio temeljito sve, živio
punim plućima, ničega se nisam odricao i
trebao sam vrlo malo novca.
Pravo je životno umijeće izdići se iznad
svih duhovnih i tjelesnih jada života i stanovitim
dijelom iznad "modernog čudovišta",
mamona, odnosno materijalizma
Tjelesno, duhovno i duševno
pomlađivanje prirodnim postom
Preradio: Thomas F. Gaines
Kada je riječ o naturopatima u počecima
20. stoljeća, Arnold Ehret zauzima posebno
mjesto. Svojom metodom liječenja ljekovitom
prehranom bez sluzi je izazvao kontroverze
u pruskoj vladi i američkom narodu.
Da joj se pridodala prava pozornost, kako
bi tek ona promijenila povijest dvaju kontinenata?
Pred Vama se nalazi novo izdanje
Ehretovog učenja o postu.
Prof. Arnold Ehret definira naš organizam
kao "sustav cijevi". Organizam sisava-
ca i ostalih živih bića, a naročito čovjeka je s
mehaničkog stajališta kompliciran sustav
cijevi krvnih žila s pogonom na zrak i plin.
Kada se taj sustav cijevi začepi (ovapni),
nastupaju simptomi, "bolesti". Ehret kaže:
"Kod svih bolesti tijelo počinje izlučivati
sluz...a u daljnjem stadiju gnoj."
Ta začepljenja su većim dijelom rezultat
konzumiranja hrane koja stvara sluz.
Profesor Ehret objašnjava koje namirnice
stvaraju sluz, a koje ne. Bolesti se mogu
spriječiti ako se konzumiraju namirnice
koje ne stvaraju sluz. Savršen post (prirodan
post) staje na kraj stvaranju služi u organizmu
tako da je probava prvi put
slobodna i može se pobrinuti za štetnu sluz
koja se nakupljala od djetinjstva. Rezultat
je samopročišćenje organizma!
Na kratko zna doći do mučnina. Tada se
oni koji poste često znaju uplašiti. Neki misle
da će ih post koštati života. Ehret to zna
i skreće pažnju svojih čitatelja na očekujući
učinak. On im govori koliko dugo trebaju
postiti i kada trebaju prekinuti s postom.
Tko zna za učinak posta, s lakoćom će pod-
nijeti prolazne neugodnosti. Tko pozna
Ehretova pravila, on točno zna što ga
očekuje i kako se treba ponašati u skladu s
tim.
Sljedeće poglavlje je napisao Fred S.
Hirsch. Ono odgovara na pitanja suvremenog
čovjeka. Kako? Zašto? I kada postiti?
Fred S. Hirsch priznaje da "post nije primjenjiv
za svakoga i svaku bolest, ali za
većinu jest.»
Post bez p'o muke
Fred S. Hirsch
Mnogi naučavatelji o zdravlju i pravilnoj
prehrani su opisali kure postom, ali se
Arnoldu Ehretu pripisuju zasluge daje bolesnicima
prenio ogromno znanje o "uspješnom
postu".
Postoji mnogo vrsta postova, i većina su
manje ili više djelotvorni. Ali Arnold Ehret
prakticira potpuni post- prirodni post - tj.
nikakve namirnice bilo koje vrste - samo
voda po želji. Ograničeni izbor hrane sa
samo jednom vrstom voća poput grožđa, lubenica,
višanja, naranči, jabuka, itd. i tzv.
"dijeta kruhom i mlijekom" (Mayr- kura)
se često nazivaju kure postom. Dijeta sa sušenim
voćem i tekućinama svih vrsta je jedna
vrsta posta, znana kao SCHROTH kura.
Tko je odlučio postiti, mora biti odlučan.
Naročito je važno znati "koliko dugo treba
postiti, i kako prekinuti post." Arnold
Ehret je možda bio prvi naturopat koji je
spoznao da je isposnike koji su umrli zbog
predugog posta u stvarnosti ugušila vlastita
šljaka ( otpadne tvari ), a NE nedostatak
hrane. Isposnik mora znati da se njegovo
tjelesno stanje tijekom kure posta mijenja.
Otpadne tvari se tijekom posta vraćaju u
krvotok radi izlučivanja. Zbog toga se
možete osjećati loše. Kada se otpadne tvari
konačno izluče, osjećat ćete se dobro.
Dugi život je želja svih ljudi - ali samo
pod uvjetom da je oslobođen boli. Arnold
Ehret Vam pruža potrebn