Ох! 1014!!!
Охо... 1014. И док сам ја губио, или губим, енергију и време на познате разрађене ветрњаче, читаоци су прешли преко мог задатог лимита... Прича се сада наставља. Треба само да буде откуцана и објављена.
Време је још спорије, и још сморније, и како те неко или нешто исцрпе, тако те неко или нешто и напуни... Напуни оптимизмом... Све ређе,али...
Сад размишљам да ли ће то бити само прича. Дужа прича, или можда роман... Краћи роман... А можда се и одужи... У сваком случају за сада је пријатна и позитивна, и надам се да има сврху. А, која је њена сврха?
3 Komentari |
0 Trekbekovi